Pchyo

Internet je postao paralelni svet bez koga sve manje možemo funkcionisati. Sve je više ljudi koji prosto ne mogu da zamisle život bez toga. Mnoge naučne oblasti prestale su da funkcionišu u realnom svetu i postale virtuelne. Tako i istraživači tržišta pokušavaju da svoje ispitanike nađu na internetu, u slučajnoj "internet šetnji".Bilo je potrebno samo 20 godina da internet postane ono što danas jeste. Riznica znanja, informacija, zabave...Ako uporedite ono što nam internet pruža danas i šta nam je pružao pre 5 godina, možemo ga uporediti sa živim bićem koje sazreva i „stiče iskustvo”. Danas je internet mnogo zreliji nego što je ikad bio pre. Prosto ne možemo a da ne izgovorimo tu trivijalnu rečenicu: „Internet pruža mnogo informacija i mogućnosti”, zar ne? On integriše znanje sveta iz prošlosti i sadašnjosti, spaja klasične metode istraživanja sa savremenim metodama i daje nam još celovitiji pristup novim, i novim informacijama.  Miš kao olovka, monitor kao papir? Internet, iako stidljivo, počinje da zalazi ne samo u svaku kuću koja poseduje kompjuter, nego i u svaku poru nauke koja se bavi metodama istraživanja ljudi i njihovih stavova.  Ukoliko pomislimo da treba da platimo osobu koja će obaviti intervju (a da ne računamo i onaj trošak da se ta osoba obuči za tako nešto), zatim štampanje 1000 upitnika, zatim unosioce podataka kada se istraživanje završi..... prosto se svakom klijentu koji naručuje istraživanje,  zavrti u glavi. Danas Vam se nudi mnogo jeftinije rešenje: koristite internet i za distribuciju anketa, i za ispitivanje Vaše ciljne grupe, bez štampanja upitnika, bez drugih eksternih troškova... Kako to funkcioniše? Nakon definisanja cilja istraživanja, ciljne grupe i upitnika koji ćemo koristiti, poslužimo se svojom bazom email adresa, i upitnik emailom prosledimo ciljnoj grupi. A onda samo čekamo da se popunjeni upitnici vrate na naš email.  Kada nam stigne dovoljan boj upitnika unesemo podatke u bazu i krenemo u posao obrade. Šta možemo da saznamo ovakvim istraživanjima? Najbitnije je da prepoznamo svhu ovih istraživanja ma koliko ona jeftina bila. Ukoliko nešto ne pruža nikakve korisne informacije pomoću kojih će menadžment kreirati dalju strategiju poslovanja svoje firme ili pokušati da raši postojeći problem, i jeftino može postati skupo.  Na  sreću, ovaj napredni oblik ispitivanja pruža isto koliko i klasično istraživanje, pa, možda čak i više.  Mi ovim možemo ispitivati zadovoljstvo klijenata ili stav ispitanika o nekom novom dizajnu pakovanja nekog proizvod. Takođe mi pomoću ove tehnike možemo saznati koliko se ispitanicima dopada određen dizajn bilborda i pre nego da ga postavimo na nekom mestu u gradu.  Takođe se može primeniti i kao vrsta internog istraživanja u nekog organizaciji koja ima veći broj zaposlenih. Mi putem elektronskog upitnika možemo da ispitamo koliko su naši zaposleni zadovoljni, da li imaju neku novu ideju koja može pomoći daljem razvoju i napredovanju kompanije, koji su propusti firme u motivisanju svojih radnika itd,  a da je sve to anonimno i bez bojazni zaposlenih da će biti „otkriveni” ili prepoznati po rukopisu.   Koji su mogući problemi? Naravno, svaki put kada se bavimo nečim ozbiljnim nailazimo na probleme i trudimo se da nađemo i rešenje za to. Upravo i ovde treba voditi računa o par „sitnica”.  Da li će ispitanik pristati da popuni upitnik i vratiti na Vašu email adresu? Da li će se Vaša pošta tretirati kao spam ili ne? Koje potkrepljenje Vi nudite toj osobi da popuni upitnik i bude iskrena u odgovorima?  Istraživačke agencije koje kao jednu od metoda koriste ovakva istraživanja, imaju razvijene sisteme kojima te probleme ”elegantno” rešavaju.  Naime, one prave posebne baze email adresa. Ono što je najbitnije: svaka osoba, čija email adresa se nađe u toj bazi, je svesno pristala na to da bude deo svega toga i to samim tim što je popunila upitnik o osnovnim podacima i kliknula na dugme ”Da, pristajem da učestvujem u vašim istraživanjima”.  A šta ako mi pošaljemo upitnik osobi koja je pristala da njena adresa bude deo tog panela, a ona ipak ne odgovori na upitnik? Naravno, i tu postoji rizik, ali i način rešeavanja tog problema.  Kao što u „običnim” istraživanjima postoje metode nagrađivanja onih ispitanika koji su nam poklonili poverenje, i ovde dobru volju naših „net” ispitanika, nagrađujemo posebnim metodama. Mnoge agencije u svetu imaju sklopljen ugovor sa određenim tržnim centrima ili supermarketima, pa kada ispitanik odgovori na nekoliko upitnika, koja su im bila prosleđena, dobijaju vaučer u određenom iznosu, koji mogu iskoristiti na tim određenim mestima za kupovinu. Naravno da postoje i mnoge druge metode nagrađivanja koje se koriste, i u zavisnoti od istraživanja, i u zavisnosti od agencije koja to sprovodi. Koje su načini ispitivanja putem interneta? Mi smo u predhodnom delu teksta govorili uglavnom o slanju upitnika na email adresu kao attachment. Međutim, u poslednje vreme se koristi jedna mnogo bolja metoda: postavimo upitnik na neku od web adresa na internetu, a ispitanicima pošaljemo samo pozivno pismo da dođu na tu adresu i popune upitnik. Pri tom, oni dobiju poseban username i password koje moraju da iskoriste kako bi pristupili upitniku.   Druga metoda je tzv. „pop up” koji postavljamo na određenu web adresu i čekamo posetioce. Kada se pojavi posetilac tog sajta, nakon određenog vremena, pojavljuje se pozivna poruka kao „pop up” i ispitanik dobrovoljno pristaje da popuni upitnik, ili pak, klikne na „krstić”, ukoliko ne želi da učestvuje. Ovde je najbitnije da  potencijalnog ispitanika uverimo da se radi o ozbiljnom istraživanju i da mu neće oduzeti puno vremena. To se uglavnom postiže prvom porukom koju ispitanik pročita.  Istraživanja na internetu se ne ograničavaju samo na ovakvu vrstu istraživanja koje zamenjuju papir i olovku. Postoji ambicija i u svetu i kod nas da se putem interneta vode diskusione grupe, tj. tzv. fokus grupe. To su posebna grupa istraživanja koja se još nazivaju i kvalitativna, i koja se u praksi koriste onda kada ne znamo dovoljno o pojavi koju želimo da istražujemo.  Naravno, ovo je postalo stvarnost za neke od zapadnih zemalja. Kod nas je taj „internet” oblik fokus grupa još uvek nerazvijen, a razlog tome su loše internet veze. Naravno, ne gubimo nadu, jer sve više domaćinstava poseduje ADSL ili kablovski internet, a dail up veza polako postaje zanimljiva istorija.  U Srbiji  sve više domaćinstava poseduje kompjuter. Oni postaju dostupna roba, za koju se lako donosi odluka o kupovini, jer su svi svesni koliko je ta „stvarčica” korisna. Proporcionalno sa rastom broja domaćinstava koja poseduju kompjuter, raste i penetracija interneta u Srbiji. Izbrojite koliko vaših prijatelja koristi kompjuter i internet. Pokušajte da se setite svih prijatelja koji planiraju  da u narednih 6 meseci kupe  „komp”? I? Nemojte onda da mi kažete da stanovnici Srbije nisu potencijalni internet ispitanici!