Pchyo

Kako vesela domaćica na odmoru kuva ručak...

Uglavnom se probudim oko 10 (bliže jedanaestici) i oko sat vremena se razvlačim po krevetu. Nekad to uradim i na silu - pitanje je kada ću opet imati priliku da ne skačem iz kreveta da bi na vreme stigla na posao. U tim trenucima je najbolje razmišljati o najlepšem poljupcu koji sam doživela u poslednjih 6 meseci... ili možda o nekom dobrom orgazmu... najčešće se tad ipak razmišlja o novim sandalama koje bi bilo lepo kupiti (zaboga, počelo je leto, a ništa nemam u ormaru što bih rekla da je "in"!!!).... (Dalje)

...odmor... minuti mi prolaze lagano... hvatam svaki nestrukturisani trenutak i pokušavam da ga zapamtim... neću ga skoro imati na ovakav način... uživam u sebi i u jutarnjoj kafi...

... ovo su momenti kada razmišljam o sebi i svom životu. Čitam svoje blogove od pre 2 godine i shvatam da mi se život nije mnogo promenio. Sada samo imam drugačiji fokus u svom životu - želim porodicu, želim decu. Još uvek razmišljam i o karijeri i u kom smeru treba da ide dalje. I svaki put kada razmiljam o tome, uvek se zapitam da li ću biti u mogućnosti da budem zadovoljna u oba ova životna segmenta?... ili ni u jednom od ta dva?... uh...

...večito pitanje emancipovanih žena - zadovoljiti svoje egoistične želje za postignućem ili tradicionalne vrednosti?...

 S druge strane, pitam se da li imam osobu koja će uvek stajati iza mene i podržavati me koji god korak da izaberem? Svaka od nas bi volela da ima muža koji će je tapšati po ramenu, govoreći nam: "Draga, super je što si sada direktor i što si toliko dugo na poslu!". Idealno bi bilo da nam taj isti mužić skuva ručak i kada se mi vratimo s posla samo sednemo za trpezom i "ručkamo" - iznurene od posla.

Ipak, s druge strane, smatramo da to nije baš dobro da oni budu PREVIŠE posvećeni samo nama. Onda se te muške osobe nazivaju "papučarima", a mi smo "kučke" koje im kreiramo život.... Pa nam se desi neki trenutak slabosti kada nam na pamet padaju razmišljanja: "Meni treba neki jak muškarac! Neki muškarac koji će me držati u realnosti"... te mi treba muškarac koji je nežan, te muškarac koji zna šta mi treba, te muškarac ovakav, te onakav...

Eh te emancipovane žene - pune želja i previsokih standarda... da li će se ikad smisliti šta hoće u životu?

*** ovaj teks je pisan samo zbog gomile praznog vremena dok pada kiša...***

iako ne volim nedelju zato što znam da sutra treba da se probudim rano, a po pravilu nikad ne legnem dovoljno "na vreme" da bih se naspavala, ipak ova nedelja mi je posebna... to me podesti na TV seriju domaće produkcije - Otvorena vrata - i epizodu Nedelja je mamin 8. mart.  (Dalje)

Vrlo često sam na putu - što poslovno, što privatno. I uglavnom putujem autobusom. Razlog tome je .... što ne vozim, što nemam auto i što na taj način sebe štedim odgovornosti da nekog ne zgazim samo zato što sam umorna od posla. Uglavnom kad putujem volim da ćutim i gubim vreme uzaludno. Uvek se pitam  (Dalje)

Zamislite situaciju da živite u izobilju. Imate sve šta vam je potrebno: internet, veš mašinu, mašinu za sudove, nov šporet. Pomislite, Bože kako bih ja funkcionisala bez svega ovoga da nemam... Međutim desi se nešto potpuno neočekivano -  (Dalje)

Hm... pročitala sam jedan interesantan članak koji će sigurno interesovati sve BLOGERE. Naime, jedno istraživanje pokazuje da su zaposleni blogeri spremni da putem bloga objave i najpoverljivije poslovne tajne, kao i da slobodnije govore o svom pretpostavljenom.  Takođe sam pročitala podatak

Kod mene u firmi je nekad jako kišovito…pada grad, sneg, mećava... Ja iskreno najviše mrzim grad, tad mora da se sklanjam, a kad je sneg zanimljivo mi je. Jeste da je posle toga uvek bljuzgavica, ali se bar malo nasmejem zbog “snežnog vremena”.  A nekad je sunčano…kao recimo danas. Ja kao sad čekam nešto da mi padne s neba (neka klimatska promena na poslu)  i sunčam seJAli moram priznati da imam grižu savest što se sunčam. Plašim se da me ne udari sunčanica.

Imam skoro 26 godina....radim...po ceo dan i nemam baš mnogo vremena da razmišljam i pokušavam baš sve da razumem u ovom svetu...Koliko ima takvih blogera? (Dalje)

Internet je postao paralelni svet bez koga sve manje možemo funkcionisati. Sve je više ljudi koji prosto ne mogu da zamisle život bez toga. Mnoge naučne oblasti prestale su da funkcionišu u realnom svetu i postale virtuelne. Tako i istraživači tržišta pokušavaju da svoje ispitanike nađu na internetu, u slučajnoj "internet šetnji". (Dalje)